Greške koje pravimo u ishrani za vrijeme praznika, slične su onim kojima smo skloni i inače, a najčešće je to preskakanje obroka, što se višestruko loše odražava naš organizam, objašnjava Kujundžić.

„Posebno se konzumiraju slatkiši, grickalice, kolači, u nekoj većoj količini. Takođe, ono što je karakteristično za praznike, jeste da se obično zbog preskakanja obroka i prejedamo. S obzirom da je vrijeme praznika i vrijeme posta, treba biti oprezan, te prelazak sa posne na mrsnu hranu odraditi postepeno“, ističe doktorka.

„Podsjeća da treba postepeno uvoditi namirnice životinjskog porijekla.

„Ako govorimo o preradi masnoća, koje naše tijelo mora da obradi mora da se postepeno prelazi na te namirnice, da se iz dana u dan uvodi po jedna, npr. sir, meso i tome slicno“, kaže Kujundžić.

Kada govorimo o prazničnoj ishrani kategorija stanovištva koja je posebno ugrožena, jesu ljudi sa specifičnim zdravstvenim problemima, poput dijabetesa ili povišenog krvnog pritiska.

„Često se dešava da pacijenti sa hipertenzijom, posebno imaju problema kada su praznici u pitanju. Kolege iz urgentnog i hitne imaju više intervencija, upravo zbog toga što tim pacijentima, onako se naruši krvni pritisak koji je inače njima problematičan, a da ne govorimo o pacijentima sa dijabetesom, koji moraju voditi računa o uzimanju ugljenih hidrata, posebno tih rafinisanih šećera“, naglašava Kujumdžić“

Unos velike količine hrane u organizam može dovesti do konkretnih zdravstvenih problema. Iako su praznične trpeze bogate masnijom i kaloričnijom hranom nego one svakodnevne, treba naći balans, ne prejedati se, unositi što više voća i povrća, a ne zanemariti ni fizičku aktivnost, zaključila je Kujundžić.